"Србкиња је царица дома, домаћинства и деце. Девојка, сестра, жена и мати - четири ове србске речи јасно су, санскритског корена... Дева означава божанство и девојку. И заиста у Срба права девојка сматра се за једно више биће, за нешто свето и узвишено.
У јужним крајевима Србије, где европска "госпођа култура" још није избезобразила народ, пред девојком устају и старци и бабе. У великом народном епу опеване су са поштовањем девојке, сестра и мајка. Жена као жена нити је опевана толико нити с таквим поштовањем. И уколико је опевана, није без примесе ироније и шале. Међутим нигде није употребљена иронија и шала кад је реч о девојци, сестри и мајци.
Над свима њима блиста као јутарња звезда царица Милица, удовица последњег цара српског Лазара, посеченог од Турака на Косову пољу. Србкиња као јунакиња у народној борби за ослобођење од Турака светитељка је свога рода.
Кнегиња Љубица пре сто и двадесет година охрабрила је разбијену србску војску и повела је понова на бојиште против Турака. Турци су били разбијени, и Србија ослободјена.
Сличних кнегињи, знаних и незнаних, велики је број. А шта да кажемо о србкињи као кућаници и васпитачици деце? То су у главном све србкиње. Оне представљају реткост од интелигенције и вештине.
Свака Србскиња, знаде по десет заната. Зна и да кува јела и меси хлеб и сири млеко и тка и везе и шије и плете и гаји живину и негује цвеце и прави сапун и спрема зимницу, и Бог зна колико још послова, који су у Европи строго раздељени и предузети сваки на по се од стручњака.
У новије време Србкиња се јавља још и као изврсна болничарка и милосрдна сестра. Потреба ју је упутила и на тај нови посао због последњих ратова за ослобођење свих Срба од Турака и од Аустријанаца.
Па ипак тај племенити посао није нов за Србкиње. Можда су га оне знале и вршиле пре свих осталих жена у Европи.
Као прва ратна милосрдна сестра, неговатељка рањеника, спомиње се Косовка девојка из 1389. године. Засукавши рукаве та славна девојка је прала ране србским витезима на пољу Косову и изнемогле рањенике залагала белим хлебом и појила црвеним вином.
Духом свих тих великих жена из србске прошлости живи и дише и савремена србкиња у огромној већини."
"Моја мајка је била прворазредни изумитељ а постигла би много више да да није била удаљена од многобројних могућности савременог живота које он пружа.Изумела је многе направе.Ткала је најлепше нитима које је сама испрела, чак је и семе сијала,гајила биљке,одвајала влакна.Радила је неуморно,од зоре до касно у ноћ,а велики део одела који смо носили и наместај који смо имали у кући био је део њезиних руку.Када је прошла шездесету,њезини прсти су још толико спретни да би сплела три чвота на трепавици."
У Срба мати је заиста име свето: она је стуб којим се човечија љубав и поштовање од земље диже у небо. Племенита једна реч чује се често и у песмама и у говору србском, кад је ко весео или жалостан: весела му мајка, жалосна му мајка!
РЕЦИ ЉИЉАНЕ, СРПКИЊЕ ХЕРОЈА, КОЈЕ ЦЕ СЕ УВЕК ПАМТИТИ !
"Браницу Србију и кад будем мртва!"
Љиљана Зикић-Карадјордјевић, војник-добровољац Војске Југославије, погинула 1.априла 1999.године у рејону села Љубенић, општина Пећ. Одликована Орденом за заслуге у области одбране и безбедности
Сестра у Срба име је свето: њезина љубав стоји измедју љубави мајке и верне љубе. Она је другом за година наших невиних, прва радост живота, као звезда јутрења изнад тек отвореног цвећа.
Сестра, ако је старија, има нешто од матере, ако ли млађа, нешто од кћери: Бог је ставља у домаће светилисте да опет буде кћер и мати друге породице, да буде веза света међу две куће, медђ два племена; да иде да прими ново име, а да не изгуби прво своје. У песмама, као и у обичајима србским, жена је, као БОГИЊА поштована.
Србкиња се не забавља тананим размишљањем и дугим зборењем као жена у многим књигама гласовитим, али она МИСЛИ ОСЕЋАЊА СВОЈА...
"У највећем броју слаучајева, жена је или само љубавница, или само мајка.
Францускиња није супруга него љубавница и мајка; Талијанка је супруга и мајка; Шпањолка је мајка, а Рускиња је љубавница.
СРБКИЊА ЈЕ ОД СВИХ ДРУГАЧИЈА: КАДА ЈЕ НАЈЧИСТИЈИ ТИП, ОНА ЈЕ ЧОВЕКУ СЕСТРА.".. Дучић
У јужним крајевима Србије, где европска "госпођа култура" још није избезобразила народ, пред девојком устају и старци и бабе. У великом народном епу опеване су са поштовањем девојке, сестра и мајка. Жена као жена нити је опевана толико нити с таквим поштовањем. И уколико је опевана, није без примесе ироније и шале. Међутим нигде није употребљена иронија и шала кад је реч о девојци, сестри и мајци.
Над свима њима блиста као јутарња звезда царица Милица, удовица последњег цара српског Лазара, посеченог од Турака на Косову пољу. Србкиња као јунакиња у народној борби за ослобођење од Турака светитељка је свога рода.
Кнегиња Љубица пре сто и двадесет година охрабрила је разбијену србску војску и повела је понова на бојиште против Турака. Турци су били разбијени, и Србија ослободјена.
Сличних кнегињи, знаних и незнаних, велики је број. А шта да кажемо о србкињи као кућаници и васпитачици деце? То су у главном све србкиње. Оне представљају реткост од интелигенције и вештине.
Свака Србскиња, знаде по десет заната. Зна и да кува јела и меси хлеб и сири млеко и тка и везе и шије и плете и гаји живину и негује цвеце и прави сапун и спрема зимницу, и Бог зна колико још послова, који су у Европи строго раздељени и предузети сваки на по се од стручњака.
У новије време Србкиња се јавља још и као изврсна болничарка и милосрдна сестра. Потреба ју је упутила и на тај нови посао због последњих ратова за ослобођење свих Срба од Турака и од Аустријанаца.
Па ипак тај племенити посао није нов за Србкиње. Можда су га оне знале и вршиле пре свих осталих жена у Европи.
Као прва ратна милосрдна сестра, неговатељка рањеника, спомиње се Косовка девојка из 1389. године. Засукавши рукаве та славна девојка је прала ране србским витезима на пољу Косову и изнемогле рањенике залагала белим хлебом и појила црвеним вином.
Духом свих тих великих жена из србске прошлости живи и дише и савремена србкиња у огромној већини."
"Моја мајка је била прворазредни изумитељ а постигла би много више да да није била удаљена од многобројних могућности савременог живота које он пружа.Изумела је многе направе.Ткала је најлепше нитима које је сама испрела, чак је и семе сијала,гајила биљке,одвајала влакна.Радила је неуморно,од зоре до касно у ноћ,а велики део одела који смо носили и наместај који смо имали у кући био је део њезиних руку.Када је прошла шездесету,њезини прсти су још толико спретни да би сплела три чвота на трепавици."
У Срба мати је заиста име свето: она је стуб којим се човечија љубав и поштовање од земље диже у небо. Племенита једна реч чује се често и у песмама и у говору србском, кад је ко весео или жалостан: весела му мајка, жалосна му мајка!
РЕЦИ ЉИЉАНЕ, СРПКИЊЕ ХЕРОЈА, КОЈЕ ЦЕ СЕ УВЕК ПАМТИТИ !
"Браницу Србију и кад будем мртва!"
Љиљана Зикић-Карадјордјевић, војник-добровољац Војске Југославије, погинула 1.априла 1999.године у рејону села Љубенић, општина Пећ. Одликована Орденом за заслуге у области одбране и безбедности
Сестра у Срба име је свето: њезина љубав стоји измедју љубави мајке и верне љубе. Она је другом за година наших невиних, прва радост живота, као звезда јутрења изнад тек отвореног цвећа.
Сестра, ако је старија, има нешто од матере, ако ли млађа, нешто од кћери: Бог је ставља у домаће светилисте да опет буде кћер и мати друге породице, да буде веза света међу две куће, медђ два племена; да иде да прими ново име, а да не изгуби прво своје. У песмама, као и у обичајима србским, жена је, као БОГИЊА поштована.
Србкиња се не забавља тананим размишљањем и дугим зборењем као жена у многим књигама гласовитим, али она МИСЛИ ОСЕЋАЊА СВОЈА...
"У највећем броју слаучајева, жена је или само љубавница, или само мајка.
Францускиња није супруга него љубавница и мајка; Талијанка је супруга и мајка; Шпањолка је мајка, а Рускиња је љубавница.
СРБКИЊА ЈЕ ОД СВИХ ДРУГАЧИЈА: КАДА ЈЕ НАЈЧИСТИЈИ ТИП, ОНА ЈЕ ЧОВЕКУ СЕСТРА.".. Дучић
Нема коментара:
Постави коментар